Zašto da se lažemo, na svijet je stigla tamo neka ISKRivljENA priČELJAD! I neka je!

Zbirka priča Denisa Giljevića, jedine Ahilove među tvrdim petama hrvatske književnosti, može se u svjetskim okvirima nabaviti u susjedovom dvorištu:

novapoetika.com/knjizara/iskrivljena-priceljad-denis-giljevic/

Neradnička uhljebagra, ako je u revolucionarnom zanosu, knjigu možda može iskamčiti i džabalesque ako autora dovoljno jako povuče za uho dok istovremeno izvodi Marseljezu škrgutanjem zubima, ali ne držite me za riječ – sve ovisi o boji minute koja zuji oko glave autora u času povlačenja!

Nedaćom nezaposleni, studenti s prosjekom višim od 3,14 i penzioneri (bez obzira na visinu penzionera/penzionerke) knjigu mogu dobiti besplatno. Ne moraju autora niti držati za riječ niti povlačiti za jezik. Dovoljno je pokazati zube.

Knjiga nije namijenjena djeci. Ukoliko knjiga vašem djetetu upadne u oko, odmah knjigu operite žestokom kritikom i javite se najbližem ministarstvu kulture.

---

JELENA SIMONOVIĆ DILBER (Nova POETIKA) o ISKRivljeNOJ priČELJADI

Zarobljeno slobodni u večnosti neostvarenih priča

Turbulencije savremenog sveta, od kojih, ma koliko se trudili,
teško možemo da pobegnemo, najbolje se podnose i prihvataju sa
dozom duhovitosti ali i satirom kao najubojitijim dodirom pera
kada se na podrugljiv i duhovit način kritikuje društvo, sistem,
pojedinci ili tipovi karaktera koji nas okružuju, razobličavajući
društvene nedostatke i mane svih nas. Na taj način najbolje je
sagledati se u sopstvenom ogledalu, a da su odrazi veoma slični
među većinom balkanskih naroda dokaz je već osvedočeni hrvatski
pisac i satiričar Denis Giljević, koji je već poznat i na našoj literarnoj
sceni po pričama u zbornicima, zbirkama i časopisima, ali
i osvojenoj trećoj nagradi na Nušićijadi 2022. godine u Ivanjici za
priču Bog uzima, bogat daje. Zato je nemali broj njegovih čitalaca
u Srbiji koji će sa nestrpljenjem dočekati zbirku priča Iskr(ivlj)ena
pričeljad, koja jarkim bojama osvetljava društvo i mentalitet celog
našeg balkanskog područja, blažeći oštricu kritike duboko usađenom
vedrinom koja pomaže da i neprijatne situacije budu lakše
podnošljive i prevaziđene.

U 32 priče, koliko se sabralo u zbirci, dat je niz „zrcalnih spika”
koje pisac u gluvo doba noći pokušava da zapiše, obuzdavajući
sopstveni mozak, to „podmuklo smeće”, u pokušajima umetanja u
ogradu inspiracije a ruku, „lijenu gaduru”, u pokušajima sljubljivanja
sa tastaturom. U „fino mlevenim zrnima istine” koje bole i
onoga ko ih ispljune i onog ko ih proguta, on će, kao i bilo koji
drugi pisac kome slučajni posmatrači dobacuju da je ništa drugo
do „iskrivljena pričeljad”, ipak uspeti u svom zadatku i ispisati priče
o ljudima, situacijama i celokupnom društvu na sebi svojstven
duhovit način, sa prstohvatom cinizma i bogatom oštroumnom i
domišljatom količinom igre reči, dvosmislenim značenjima i simboličnim
imenima.

Upravo je zbog ovih osobina Denis Giljević poseban među humorističkim
piscima. Svakim ispisanim redom on dodaje još po
jednu šalu i dosetku, ma koliko situacija o kojoj piše bila nelagodna,
a znamo je i sami jer smo nebrojeno puta bili zarobljeni
u redovima birokratskih ralja šaltera, banaka, zdravstvenih institucija
sve do raznoraznih uzjogunjenih automata, nasrtljivih
kol operatera i pripadnika policije ili obezbeđenja sa mozgovima
na nivou psa čuvara. Ismevanjem njihovih mana, koji posebno
kulminiraju u međuljudskim odnosima, nema onoga ko se neće
nasmejati pa možda čak i zdušno navijati da se ubogi mučenik,
poput Egona Drugoje, preobrati u čoveka sa kičmom i jezikom,
pa napokon „presloži” olujne udare agresije i nevaspitanja šalterskih
službenica pokazujući im da ravnoteža klackalice „plašta
moći” malog čoveka lako može pretegnuti na tuđu stranu. Ili doskoči
svakoj ograničenoj uniformi koja tekst svog poziva uči „bez
razumevanja”.

U ovim pričama naći će se i svakodnevne životne teme i osećanja
sa kojima se suočavamo, od kolotečine koja svakog od nas
preti da uguši pa do same ljubavi, pokazujući da se svaka njena
vrsta može lako smestiti u onu ogradu noćne inspiracije, iz nje
izroditi emotivni stihovi i uspešno zaobići svaki nagoveštaj patetike
čak i kada se priča o nesrećnoj zaljubljenosti i patnji koja
preliva i preti da potopi. Ili koliko je humor važan kao ograda od
stresnih situacija, što se najbolje vidi u urnebesnim preoperativnim
i postoperativnim peripetijama intervencije kamena u žuči.
Zato ova knjiga čitaoce ne samo da zasmejava, već se sa njima
i zbližava, poistovećujući ih sa likovima kroz njihove (ne)zgode,
čas ih bacajući na stranu dobrodušnog humora, čas na ironiju i
sarkazam, sve do podrugljive parodije pa čak i iskarikirane i iskrivljene
groteske.

Neki od najboljih redova ove zbirke ispisani su i ubačeni tek
usput, kao poređenje sa pojmovima koji nas okružuju (cipele sa
„više rupa nego što ih je u nenadjebivim hrvatskim zakonima”, autobus
„pun putnika kao balkanski narodi mržnje”, od lifta „brže
čak i hrvatsko pravosuđe”, strpljivi ljubavnik ne predaje „oružje”,
samo ga privremeno zakopava – „balkanska posla, nikad se ne zna
kad može zatrebati” itd.), dovodeći ih na prag aforizama i tvoreći
opšte istine na duhovit i sažet način gađajući pravo u srž njegove
poruke.

Satirična proza Denisa Giljevića šalje poruku da se velika ogledala
nalaze samo u društvima okorelim manama a njihovim kritičkim
podrugljivim ogledanjem razobličavaju se društveni nedostaci,
ali i sebičluk, glupost i nepromišljenost pojedinca. Spoznajući
ih i štiteći se od njih, mali čovek postaje veliki u svojim očima
jer, ma koliko delovalo nerealno, negovanje pravih moralnih vrednosti,
konstantna borba sa sopstvenim manama i pronalaženje
najbolje verzije sebe početni su korak ka razbijanju zaparloženih
nedostataka društva i razbistravanje zamućenog ogledala životarenja
u svetu mediokriteta i diletanata.