Ode mi dan
i sličan još jedan…
Ujutro radim,
popodne zijevam.
Ode mi dan
i tako još jedan.
Popodne radim,
ujutro sam sjeban.
Ode mi dan, ode mi dan.
Kao Wartburg,
dvotaktno,
dan daran dan dan!
Ode mi dan
i tako njih sto.
Billa, Konzum, Kaufland!
A jebeš ti to…
Al’ ode mi dan,
a s njime još jedan.
Ode mi dan
i tako cijeli tjedan.
Navečer pijem,
ujutro hitan prijem.
Ode mi dan,
jedan kao nijedan.
A već sutra njih
sedamsto i sedam.
Pa ode mi dan
i njih tisuću pride.
Zbogom, široko polje!
Dobar dan, zide.
Ode mi dan
pa za njim još jedan.
Dani su kao Hrvati,
kasno sam shvatio…
Svi bi otišli,
nijedan se ne bi vratio!
Ode mi dan Brown,
Ode dan Simmons,
Ode dan Niko,
a i njegov brat Robert s njim.
Svaki ode,
kako god ih zvao!
Ali neka,
neka odu svi,
mirim se s tim
jer znam da će
jedan doći
koji egzodusu će na kraj stati,
onaj kojeg odbiti neću moći
već pustiti ga
da stavi ključ u bravu
trgovine u kojoj prodajem zjake
i gubim glavu…
Neka grmi, neka tutnji,
ali na nogama dočekat ću te…
dane sudnji.